Band

Nešto se menja u čoveku,
ako ti želiš onda želim i ja,
nešto menja čoveka
predaj mu se predaću se i ja.

Dugo se znamo, vredi li zbog toga
večno praštati i ostati slab?
Put je samo tvoj, sam ga biraj
isto tako pregazi ga sam.

I ne očajavaj,
jer onda neću ja,
ne očajavaj…

Čovek je sposoban,
ume da od drveta
napravi panj…
Who stole the money?

Ljudi se rastaju, znamo da život
ne uslovljava i večnost,
oboje smo krivi jer večnost
podrazumeva sam život.

Ali moj i tvoj
ponovo zajedno,
nikada više…

Čovek je sposoban,
ume da od drveta
napravi panj…

Who stole the money?Čovek i drvo

Kroz prste
protiče mi reka
a da ne popijem ni kap...

Konjanik je umirao
pod drvetom kraj puta,
uz vesla znojavi
disali su složno...

Sve je u kolotečini,
neprirodna smrt je prirodna,
ko oči dečaka
kad ugleda gutača plamena...

Duša opružena
na uspravljenom telu
ima osmeh
kao da neće da shvati...

Kroz konopce upoznajem
sve četiri strane sveta,
na boku il’ stomaku
ne spava se mirno…

Od ubice do žrtve
od žrtve do kazne,
od kazne do nekog
novog zločina...

Sve je u kolotečini,
neprirodna smrt je prirodna,
ko oči dečaka
kad ugleda gutača plamena...999

Kroz prste
protiče mi reka
a da ne popijem ni kap...

Konjanik je umirao
pod drvetom kraj puta,
uz vesla znojavi
disali su složno...

Sve je u kolotečini,
neprirodna smrt je prirodna,
ko oči dečaka
kad ugleda gutača plamena...

Duša opružena
na uspravljenom telu
ima osmeh
kao da neće da shvati...

Kroz konopce upoznajem
sve četiri strane sveta,
na boku il’ stomaku
ne spava se mirno…

Od ubice do žrtve
od žrtve do kazne,
od kazne do nekog
novog zločina...

Sve je u kolotečini,
neprirodna smrt je prirodna,
ko oči dečaka
kad ugleda gutača plamena...Juzna Afrika 2015

Božjom voljom odabran
sprud na kom sam nasukan
da talasima odolevam…

Kad se problem pojavi
mozak srce nadmudri,
za opstanak se izborim…

Animal planet
budi pojeden il' pojedi
jebeni svet na kojem sam
plen za tuđi opstanak…

Iz kandži kad se otrgnem
svoju kožu ogrnem,
ogrnem i pobegnem…

Kad se problem pojavi
mozak srce nadmudri,
za opstanak se izborim…

Animal planet
budi pojeden ili pojedi
jebeni svet na kojem sam
plen za tuđi opstanak…Animal Planet

Noć guta siluetu žene
u crno odevene,
čiji korak nosi do mog groba
tugu koja ne vene...

Pre pet godina neko je ubijen
al’ je došlo do zamene,
svedocima je odbegli ubica
ličio na mene...

Crni veo tajnu prikriva,
dok se vetar s njim poigrava...

U punoj sudnici grobna tišina
presuda se čekala,
momče, iznesi nam svoj alibi
da se spasiš vešala,
zaćutao sam i čekao
da me izvedu napolje,
jer sam tu noć proveo kraj žene
druga najboljeg...

Crni veo tajnu prikriva,
dok se vetar s njim poigrava,
more zemlju kopnu otima,
ona plače nad mojim kostima...Crni veo

Često obesčastim svoje telo,
na krah potomstva ne mislim tad,
ali smrt dečaka na istoku
nameće pitanja...

Pogasim svetla da bolje vidim mrak,
otmice, nasilje, prostitucija,
globalna nepravda za ličnu korist,
berza nesreća...

Volim kad sam pet minuta sam
da ovaj crni svet u belo ofarbam...

Često obesčastim svoje telo,
na krah potomstva ne mislim tad,
ali smrt dečaka na istoku
nameće pitanja...

Draga s nama je toliko gotovo
da nam je potrebna nova reč za to,
ali poželim da ti se zahvalim,
zahvalim za deja-vu...

Volim kad sam pet minuta sam
da ovaj crni svet u belo ofarbam...Pet minuta sam

Podseti me za šta se borimo,
da ne budemo rezusi za opite,
da nas ne kloniraju u ratnike,
da ne uništim, da se ne uništim...
Podseti me...

Ko je od vas moj neprijatelj?
Ko je od vaših neprijatelja
moj jedini prijatelj?
Da ne uništim, da se ne uništim...
Podseti me...

Kako da borim se,
kako da pobedim,
da te ne povredim...

Teleportiraj me kroz vazduh jonosfere,
u ambalažu razuzdane plavuše,
koristi satelite da mi se javiš,
navedi me na globalni blud...

Ugradi mi čip da ne osećam,
ugradi mi čip da ne zaboravljam,
ugradi mi čip da umiri ćelije kancera...
Podseti me...

Kako da borim se,
kako da pobedim,
da te ne povredim...Svet koji prodaje coveka

Jedino moje kad se čaša prelije,
sećanja bole kao suze dečije…

Al' priznao ne bi' to ni samom sebi
da mislim o tebi i da nemam sna,
kamo li nekom od srca dalekom
da samo zbog tebe još uvek živim ja…

Evo duša, evo telo,
evo sve, crno na belo,
evo ponos, evo stid,
pa nek udarim u zid,
glavom ako me opet prevariš…

Jedino moje evo laste odlaze,
godine stoje a minuti prolaze…

Al' priznao ne bi' to ni samom sebi
da mislim o tebi i da nemam sna,
kamo li nekom od srca dalekom
da samo zbog tebe još uvek živim ja…

Evo duša, evo telo,
evo sve, crno na belo,
evo ponos, evo stid,
pa nek udarim u zid,
glavom ako me opet prevariš…Jedino moje

Devojke stižu svojim kućama,
šoferi piju na početnoj stanici,
komšija izvodi psa da piša,
skitnica na česmi pere lice...

Taksista nije propustio pešaka,
čistači kupe smeće u kontejner,
izbeglice cepaju političke plakate,
prva policijska sirena za danas...

Jutro u mome gradu
i ja polako gubim nadu
da će stvari da se promene...

Lekari uglavnom vrše abortuse,
penzioneri love golubove,
voda i oktan u plastičnoj flaši,
već viđeni redovi pred ambasadama...

Jutro u mome gradu
i ja polako gubim nadu
da će stvari da se promene...

Šta je grad?
Milion svetiljki koje gore,
milion kola koja stoje,
milion ljudi koji jure.
Šta je grad?
Urbanizam i renesansa,
kad više čuješ izvini nego jebem,
grad je karneval na ulici,
grad je karneval na ulici...Ovo je moj grad

Kako sam mogao pomisliti
da sam božanstvo,
mada i pogledi i duša
su mi široki,
ali dok posmatram sebe odavde
vidim da ne vidim sebe ovde...

Raširenih ruku primam
bol u telo,
iako želim smrt
molim za milost,
znam način da večno budem srećan
a to je da budem večan..

Božija volja
Božijom rukom,
a Moja ruka
Mojom voljom...

Sve se dešava suviše brzo
i bez objašnjenja,
ja znam, umem, smem, mogu i hoću,
ali vremenom vremena nema
i samo je kraj srećan
jer on je večan...

Božija volja
Božijom rukom,
a Moja ruka
Mojom voljom...

Kako sam mogao pomisliti
da sam božanstvo?Volja